Crni luk je najbogatiji najsnažnijim antioksidansom kvercetinom zahvaljujući
kome smanjuje pojavu raka želuca.
Povećava korisni holesterol (HDL-high density lipoprotein - lipoprotein visoke
gustoće), a smanjuje štetni (LDL-low-densitiy lipoprotein - lipoprotein niske
gustoće).
Deluje protiv krvnih ugrušaka, astme, hroničnog bronhitisa, polenske kihavice,
dijabetesa, arterioskleroze, dijabetesa i infekcija. Deluje antibiotski.
Luk je hrana, začin i lek. Pa i tada kad ga upotrebljavamo kao začin, s ozbirom
na njegove sastojke, mi se zapravo hranimo, a lekovita svojstva luka, u svom
širokom rasponu, ostaju činjenica, bez obzira na formalan pristup i podelu.
Luk se za jelo koristi preko cele godine - od lepe bele stabljike u proleće (mlad
i luk), pa preko razvijene a nedozrele glavice (lukovice) preko leta, do zrele
suve lukovice spremljene za zimu.
Mnoge domaćice pogrešno postupaju kad mladom luku odbacuju nadzemni deo
(lišce, perje), jer je ono gotovo jednako vredno kao i podzemni deo stabljike,
a dragocen je izvor fitoncida, a antibiotici u njemu sprećavaju razvoj mnogih
nepoželjnih mikroorganizama.
Od hranljivih sastojaka luk sadrži najviše ugljenih hidrata, ali razume se, i tu
ima bitnih razlika izmedu mladog luka i dozrelih glavica. Belančevina i masti ima
relativno malo.
Od mineralnih soli najviše ima kalijuma i sumpora te mnogo oligo i
mikroelemenata, a od vitamina karotin (provitamin A), vitamine B1, B2, E, H,
K, P i vitamin C.
Od lekovitih sastojaka najvažniji su glikozidi, eterično ulje koje mu daje
karakterističan miris i ukus, rodanovodonična kiselina, te jedan biljni hormon
sličan insulinu.